Reči Zetana: Prepoznatljive karakteristike

Vlada velika konfuzija oko spiritualnih orijentacija, i oko toga kako se može ustanoviti da li neko naginje ka jednoj ili drugoj orijentaciji. Ključne karakteristke dolaze do izražaja tek kada su sve karte na stolu, ali ovo se veoma retko dešava i većina životnih situacija dozvoljava da prava orijentacija bude zamaskirana uz pomoć ličnosti i okolišanja, ili su sitacije toliko struktuirane da orijentacija individue ne može doći do izražaja.

• Uzmimo na primer situaciju u kancelariji, gde se zadaci dele pojedincima ali se zahteva timski rad. Menadžeru se može činiti da ekstrovertni maldi čovek koji je skoro zaposlen radi više nego što je njegova dužnost, barem prema onome što on priča, jer je pun priča u kojima objašnjava kako su njegova stručnost i želja za izazovom spasili grupu. Ali ako čovek porazgovara sa ostalim članovima tima, shvatiće da je upravo suprotno istina, jer on je taj kome je trebala pomoć i on se pravio nevešt dok su ostali članovi vrednog tima radili za njega. Kada on dobije povišicu i pohvale, tim je zbunjen, jer njima nije palo na pamet da ga prijave menadžeru zato što zahteva više nego što pruža. Oni su smatrali da mu je potrebna pomoć, da je on mlad čovek koga treba usmeriti, i uzeli su ga pod svoju zaštitu. Ovakav tipa zalaženja iza leđa i prisvajanja tuđih zasluga je čest znak da pojedinac primarno operiše u modu Služenja-sebi, ili da naginje ka toj orijentaciji.

• Uzmimo za primer situaciju u vojsci, gde se vojnici obučavaju a zatim iznenada bivaju bačeni u prve linije fronta u sred konflikta. Za vreme obuke, nadležni oficiri mogu biti veoma zavarani uspesima u bezbednim i kontrolisanim vežbama. Smatra se da će oni pojedinci koji su se istakli, navodili svoje drugove na veće zalaganje, i koji su se pokazali kao vođe činiti isto i u bici. Najčešće ipak tihi vojnik koji se uopšte nije trudio da izazove pažnju za vreme obuke mora prvi da stupi u boj i preuzme ulogu pravog vođe. Ovaj pravi vođa će možda shvatiti da je namerno izložen opasnosti, kako bi zvanični vođa pokupio sve zasluge kasnije. Mrtvi ljudi ne mogu da pričaju, a ono što je zapisano o bici se slaže sa nagradama i unapređenjima, tako da sve glasine bivaju odbačene. Dovođenje drugoga u opasnost kako bi se zadržala titula ili pozicija je veoma snažan znak da je pojedinac orijentisan na Služenje-sebi, i retko se dešava osim ako pojedinac nije doneo odluku o orijentaciji.

• Uzmimo na primer medicinsku sestru, od koje zakon i pravila bolnice zahtevaju da održava život kod svojih pacijenata bez obzira na nivo neprestanog bola koji osećaju ili na molbe koje joj upućuju. Ona rizikuje svoj posao, svoj ugled, svoju sposobnost da izdržava svoju porodicu finansijski, i pre svega svoju slobodu ako joj bude suđeno, ali ona odlučuje da usliši molbe pacijenta. Ona radije baca u wc lek koji treba da održava mrtvaca u životu, da održava masu u agoniji koja se uvija od bolova i koja će sigurno umreti, nego da ga na silu sruči u ruku pacijenta. Ko će znati? Pacijent, koji nije u stanju ništa da izgovori osim da šapne tihu molbu, se sigurno neće žaliti. Ovaj tip preuzimanja rizika, kada uopšte ne postoji lična korist već naprotiv veliki rizik kojem se čovek izlaže, je veoma snažan znak da je pojedinac orijentisan na Služenje-drugima.

• Uzmimo za primer decu u domaćinstvu gde je majka hronično bolesna, i od dece se očekuje da preuzmu njene dužnosti. Otac radi dugo i teško, i nema strpljenja prema onome ko ne obavlja svoje dužnosti. Nekima od mlađe dece je potrebna pomoć oko njihovih zaduženja, pogotovu zato što nemaju osećaj o vremenu i mogu biti uhvaćena kako trče da urade svoje dužnosti kada otac uđe u kuću. Najstarija je devojčica koja obavlja zadatke samo do pola, a zatim ih uvaljuje mlađim sestrama i braći, tako da nije jasno ko nije obavio svoj deo posla. Ako ova devojčica treba da osuši i odloži posuđe a neko drugo dete treba da postavi sto, ona će ostaviti osušene sudove na sto umesto u oraman, da bi napravila zabunu. To što će njen mlađi brat biti istučen zbog toga što je izvadio suviše posuđa iz ormara nju uopšte ne brine. Ona razmišlja samo o frizuri i šminci i o tome kako treba da se sretne sa novim dečkom u tržnom centru. Šta će se desiti desiće se. Ovakiv tip nedostatka osećaja za druge može se pripisati nemarnosti, ali kad neko vidi da je njegov brat istučen i zna da će se isto desiti i u budćnosti, to nije znak nemarnosti već nedostatka brige, siguran znak da je pojedinac oreijentisan na sebe, tj. orijentisan na Služenje-sebi.

• U ovoj istoj situaciji, jedno od mlađe dece, dečak, radi pola posla svoje braće i sestara. On radi sa njima, pokazuje im kako da obavljaju poslove, i na taj način ne samo da pazi da su poslovi urađeni već i da su tačno onako urađeni kako otac zahteva. Na ovaj način on ne dobija priznanje za obavljeni posao, već pomaže svojoj braći i sestrama. On se takođe odriče igara posle škole i zabava kako bi bio siguran da otac neće uhvatiti njegovu braću i sestre kako su loše obavili zaduženja jer zna da je njegov otac veoma umoran i zabrinut i može da se istrese na ukućanima ako dobije loš izgovor. Dečak, koji je i sam još uvek dete, pokazuje da je snažno orijentisan na Služenje-drugima. Karakteristično je ne samo da on pomaže drugima, već i da pokušava da ih učini snažnim i samostalnim i da se odriče sopstvenog zadovoljstva da bi bio siguran da drugi neće patiti.

All rights reserved: ZetaTalk@ZetaTalk.com